Company: Others
Created by: federica.masante
Number of Blossarys: 31
English (EN)- Romanian (RO)
- Russian (RU)
- Spanish, Latin American (XL)
- Macedonian (MK)
- Indonesian (ID)
- Hindi (HI)
-
- Italian (IT)
- Serbian (SR)
- Spanish (ES)
- Czech (CS)
- Hungarian (HU)
- Arabic (AR)
- French (FR)
- Turkish (TR)
- Greek (EL)
- Dutch (NL)
- Bulgarian (BG)
- Estonian (ET)
- Korean (KO)
- Swedish (SV)
- English, UK (UE)
- Chinese, Hong Kong (ZH)
- Slovak (SK)
- Lithuanian (LT)
- Norwegian Bokmål (NO)
- Thai (TH)
- Portuguese, Brazilian (PB)
- Danish (DA)
- Polish (PL)
- Japanese (JA)
- Chinese, Simplified (ZS)
- Chinese, Traditional (ZT)
- Romanian (RO)
- Russian (RU)
- Spanish, Latin American (XL)
- Macedonian (MK)
- Indonesian (ID)
- Hindi (HI)
-
- Italian (IT)
- Serbian (SR)
- Spanish (ES)
- Czech (CS)
- Hungarian (HU)
- Arabic (AR)
- French (FR)
- Turkish (TR)
- Greek (EL)
- Dutch (NL)
- Bulgarian (BG)
- Estonian (ET)
- Korean (KO)
- Swedish (SV)
- English, UK (UE)
- Chinese, Hong Kong (ZH)
- Slovak (SK)
- Lithuanian (LT)
- Norwegian Bokmål (NO)
- Thai (TH)
- Portuguese, Brazilian (PB)
- Danish (DA)
- Polish (PL)
- Japanese (JA)
- Chinese, Simplified (ZS)
- Chinese, Traditional (ZT)
斯圖爾特 · 霍爾任期幾個獨特的 '時刻' 但大眾傳播-生產、 流通、 分配/消費和繁殖的過程中的連結。
Термин Стјуарта Хола за неколико повезаних, али препознатљивих "момената" у процесима масовне комуникације - производња, промет, дистрибуција/потрошња и репродукција.
在普通的使用，這是指某事觸及或毗東西 ；一些 semioticians 使用它來引用是在一些有意義的一部分 （或相同的域的一部分） 的東西還有另一些東西。
U običnoj upotrebi, ovaj termin se odnosi na nešto što dodiruje ili se graniči sa nečim drugim; neki semiotičani ga koriste da označe nešto što je u određenom smislu deo nečeg drugog (ili je deo istog domena kao nešto drugo).
Lévi 斯特勞斯的批款的預先存在的材料，都已準備好要手 （和自己的身份的建設作出貢獻的過程中） 一詞是廣泛使用引用的互文性的權威實踐，採用與適應從其他案文的跡象。
Termin Levi Strosa koji se odnosi na prihvatanje prethodno stvorenih dostupnih materijala i koji u tom procesu utiču na građenje identiteta. Termin se široko koristi da označi intertekstualne prakse usvajanja i prilagođavanja znakova iz drugih tekstova.
在其最極端的版本 '薩丕爾-沃爾夫假說' 可以描述為有關兩個相關聯的原則： 語言決定論和語言相對論。的應用這兩項原則，Whorfian 論文是說不同語言的人看待和思考世界完全不同，他們的世界觀正在塑造或確定所用的語言文化 (社會決定論者 — 被拒絕的概念)。評論家注意到我們不能僅憑語言結構的差異的世界觀的差異有關的推論。
U najekstermnijem smislu, "Sapir-Vorfpva hipoteza" se može opisati kao povezivanje dva principa - lingvistički determinizam i lingvistički relativizam. Primenom ova dva principa Vorfova ideja je da ljudi koji govore različite jezike shvataju i razmišljaju o svetu različito, jer su njihovi pogledi na svet oblikovani ili određeni jezikom kulture (ideja koju odbijaju društveni deterministi). Kritičari smatraju da se ne može reći da postoje različiti pogledi na svet samo na bazi razlika u jezičkoj strukturi.
對索緒爾語言是 '價值' 的關係系統。他傑出的標誌值從其意義或借鑒意義。A 標誌本身沒有 '絕對' 的值-它的值是依賴于其與其他跡象表示系統作為一個整體內的關係。在不同語言中的單詞可以有相當的借鑒意義，但不同的值，因為他們屬於不同的網路協會。
Za Sosira, jezik je predstavljao odnosni sistem "vrednosti". On je razlikovao vrednost znaka od njegovog značenja. Znak nema "apsolutnu" vrednost sam po sebi - njegova vrednost zavisi od odnosa sa drugim znakovima unutar značenjskog sistema kao celine. Reči u različitim jezicima mogu da imaju ekvivalentna referentna značenja ali različite vrednosti jer pripadaju različitim mrežama asocijacija.
鬆散，術語是指歸屬的價值，但它也用於更具體地說其歸屬於成員的二元語義對立，是指在一個能指和其指哪裡無標記 （和積極 valorized） 雖然對方是標記 （和消極地感受）。
Termin se uopšteno odnosi na dodeljivanje vrednosti, ali se takođe odnosi na dodeljivanje vrednosti članovima binarnih semantičkih suprotnosti, gde jedan označitelj i njegovo označeno nisu markirani (odnosno pozitivno su vrednovani) dok su drugi markirani (ili negativno vrednovani).
如李維 · 斯特勞斯的結構主義者辯稱是一個普遍的心理結構，基於某些基本的二元對立。這種結構轉化為在人類文化中通過通用語言類別的通用結構模式。
Strukturalisti, kao što je Levi-Stros, smatraju da postoji univerzalna mentalna struktura koja se zasniva na određenim osnovnim binarnim suprotnostima. Struktura se transformiše u univerzalne strukturne obrasce u ljudskoj kutluri putem univerzalnih lingvisičkih kategorija.
Trijadski model znaka se zasniva na podeli znaka na tri neophodna sastavna dela. Pirsov model je trijadski model.
我們已習慣了熟悉公約在我們日常使用的各種媒體中經常涉及的代碼看起來 '透明' 和介質本身似乎中立。介質的特點是器樂思維一樣純粹為目的的一種手段，當文本被視為 '思考'、 '代表' 或 '運算式'。的文本作為文本-其 '間性' 和物質性-狀態最小化。常識告訴我們所示是戲謔和能指是 '透明' 與純粹外延，作為當我們解釋電視或攝影作為 '在世界的一個視窗。
Poznate konvencije svakodnevne upotrebe medijuma dovode do toga da se dati kodovi čine "transparentnim" a medijum "prirodnim". Ovaj medijum se od strane instrumentalista smatra za sredstvo za postizanje cilja, gde se tekst smatra za "odraz", "predstavljanje" ili "izraz". Status teksta kao teksta - tekstualnost i materijalnost - je sveden na najmanju meru. Zdravorazumski se smatra da je označeno neposredno i da je označitelj "transparentan" i čisto denotativan, kao kada se televizija ili fotografija smatraju za "prozore u svet".
對通信的日常引用基於在其中 '寄件者' '傳送' '消息' '傳染' 模型到 '接收器'-公式，從而降低了 (像一個包裹交付) 的 '內容' 的意義和傾向于支援的故意的謬誤之處。這也是香農和韋弗的知名模型的通信，這使得社會背景的重要性沒有津貼的基礎。
Uobičajena upotreba pojma komunikacije se zasniva na modelu prenosa u kojem "pošiljalac" "prenosi" "poruku" "primaocu" - formula koja redukuje značenje na "sadržaj" (tretirajući ga kao paket koji se dostavlja) i samim tim podstiče namerne zablude. Ovo je takođe osnova dobro moznatog modela komunikacije Šenona i Vejvera koji ne uzima u obzir značaj društvenog konteksta.
語言八股辯稱我們可以說我們想說在任何語言中，不管不管我們在一種語言說可以始終將翻譯成另一種。為語言相對論者兩種語言之間的翻譯，是至少是很成問題，而且有時甚至不可能。一些評論員也適用這 unverbalized 思想到語言的 '翻譯'。即使在一個單一的語言，某些相對論者表明任何改寫單詞具有意義，但是微妙的影響： 它是不能說完全一樣的事情用不同的詞 ； 重新擬定的東西轉換的方式其中的含義可能會用它，做和在此意義上，形式和內容是不可分割的和媒介的使用有助於對塑造含義。
Lingivistički univerzalisti smatraju da može da se kaže bilo šta na svakom jeziku i da šta god da se kaže na jednom, može da se prevede na drugi jezik. Međutim, lingivistički relativisti smatraju da je prevod sa jednog na drugi jezik u najmanju ruku problematičan a nekad i nemoguć. Neki teoretičari koriste ovaj termin kada govore o "prevođenju" neverbalizovanih misli u jezik. Neki relativisti smatraju da čak i u okviru jednog jezika svaka ponovna formulacija reči utiče na značenje - nemoguće je reći jednu istu stvar različitim rečima. Ponovna formulacija nekada menja način na koji se stvara značenje i, samim tim, oblik i sadržaj su nerazdvojivi i upotreba medijuma utiče na oblikovanje značenja.
斯圖爾特 · 霍爾的框架內，這是意向的一個思想的代碼的解碼器充分共用的文本代碼和接受和轉載的首選的讀 （讀的大，也就不可能是意向的任何有意識，author(s))-在這種立場的文本代碼的一部分由於似乎 '自然' 和 '透明'。
Prema Stjuartu Holu, dominantan kod je ideološki kod gde "dekoder" (čitalac) u potpunosti deli tekstualni kod i prihvata željeni efekat čitanja, tako da se tekstualni kod čini "prirodan" i "transparentan".
類推到 ' 轉換生成語法喬姆斯基的概念，歐洲結構主義者如李維 · 斯特勞斯認為文化中的新結構模式從現有的正式規則轉型的基於系統相似性、 等價或相似之處，通過生成或者對稱反演。
Analogno ideja Čomskog o "transformativnog gramatici", evropski strukturalisti, kao što je Levi-Straus, smatraju da su novi strukturni obrasci u kulturi nastali od prethodnih putem formalnih "pravila transformacije" na osnovu sistemskih sličnosti, jednakosti ili paralela, ili simetričnom inverzijom.
德里達認為占主導地位的意識形態話語依賴于形而上的先驗幻想標誌-最終引用穩定、 永恆和透明-好像它是獨立的和之前那系統被描繪成 '絕對和不可約'，表示系統的核心。
Derida smatra da se dominantni ideološki diskurs oslanja na metafizičku iluziju transcendentalnog označenog - krajnje reference u sistemu označavanja koja se posmatra kao "apsolutna i neuništiva", stabila, vanvremenska i transparentna, prethodna i nezavisna od sistema.
這是一的形式和內容的文本確定如何解碼後的立場。的這評論家立場辯稱解碼器可能帶來對文本的他們自己的代碼可能不匹配所用的 encoder(s)，其中可能塑造其解碼的它。
Prema ovom gledištu, oblik i sadržaj teksta određuju kako se on "dekodira". Kritičare ovog gledišta smatraju da oni koji "dekodiraju" tekst mogu da u taj proces unesu i svoje kodove koji nisu isti kao oni koriščeni prilikom "kodiranja" teksta i koji potom oblikuju "dekodiranje".
雖然許多符號代碼被視為由一些 semioticians '文本' 代碼 (閱讀 '世界' 的 '文本' 隱喻通過)，這可以被視為成形的代碼，同時社會和解釋性守則一主要組。
Dok se mnogi semiotički kodovi često smatraju za "tekstualne" (čitanje "sveta" kroz metaforu "teksta"), tekstualni kodovi u užem smislu čine jednu od osnovnih grupa kodova, zajedno sa društvenim i interpretativnim kodovima.
最廣義地說，這個詞用來指什麼都可以 '讀' 的意義 ；有些理論家，'世界' 是的 '社會文本'。雖然一詞出現到書面的文本 （它似乎 graphocentric 和 logocentric），對大多數 semioticians 特權 '文本' 是一個系統的標誌 （以文字、 圖像、 聲音和手勢的形式）。
U najširem smislu, tekst označava bilo šta što može da se "čita" sa značenjem. Za neke teoretičare, "svet" je "društveni tekst". Iako se čini da termin privileguje pisani tekst (deluje grafocentrično i logocentrično), većina semiotičara smatra "tekst" za sistem znakova (u obliku reči, slika, zvukova i/ili pokreta).
句段分析是一種結構主義技術旨在建立 '表面結構' 的文本和其各部分之間的關係。縱聚合關係的研究揭示的規則或約定和基礎，生產法規的解釋。
Sintagmatska analiza je strukturalistička tehnika koja teži da uspostavi "površinsku strukturu" teksta i odnosa između njegovih delova. Proučavanje sintagmatskih odnosa otkriva pravila i konvencije koje su u pozadini stvaranja i tumačenja teksta.
趣味組合體是有序的相互作用的能指的組合，形成有意義的整體 （有時稱為鏈）。在語言中，一個句子，例如，是趣味單詞的組合體。句段關係是在其中組成單位內相同的文本可能與結構有關對方的各種方式。
Sintagma predstavlja uređenu kombinaciju označitelja koja čini smisaonu celinu. U jeziku je rečenica, na primer, sintagma od reči. Sintagmatski odnosi su različiti načini kako sastavne jedinice u okviru jednog teksta mogu da budu u strukturnom odnosu jedna prema drugoj.
莫里斯符號學分為三個分支： 句法比較 （或語法），語義學和語用學。句法比較是指標志之間的結構關係的研究。的解釋的標誌由他們的使用者也可視為水準對應于這些三個分支-句法上被承認的標誌 （在與其他跡象的關係）。
Moris deli semiotiku na tri grane: sintaksa, semantika i pragmatika. Sintaksa se odnosi na studiju odnosa među znacima. Tumačenje znakova od strane korisnika se takođe može posmatrati u skladu sa ovom podelom na tri grane - sintaksički nivo zpredstavlja prepoznavanje znakova u odnosu na druge znakove.
索緒爾的詞 sémiologie 日期從 1894 年的手稿。'符號學' 有時用來指標志的研究由那些在索緒爾傳統之內 （例如 巴特、 李維 · 斯特勞斯、 克裡斯特瓦和鮑德里亞)、 符號學有時是指那些內皮爾士傳統工作的同時 （例如 莫里斯 · 理查茲、 奧格登、 Sebeok)。'符號學有時是指工作主要關注文本分析雖然 '符號學' 指的是更多哲學為主的工作。
Sosirov termin semiologija datira iz rukopisa iz 1894. godine. Termin "semiologija" se nekad koristi da označi proučavanje znakova u Sosirovoj tradiciji (na primer, Bart, Levi-Straus, Kristeva i Bodrijar), dok se "semiotika" onda odnosi na Pirsovu tradiciju (na primer, Moris, RIčards, Ogden i Sebeok). Takoše, semiologija može da označava rad koji se fokusiran na tekstualnu analizu, dok je semiotski rad više orijentisan ka filozofiji.
理論中的主體性是區分主題和個人。雖然個人是個實際的人，主題是一組由占主導地位的文化和思想價值觀念建造的角色 （例如類、 年齡、 性別和種族的 ）。'的定位主題' 的結構主義概念指主題 '憲法' (建築) 的文本。根據這種理論的文本 （或話語） 定位，讀者有義務採取 '主題-這一立場' 已存在內的結構和代碼的文本。科目因此構造作為 '理想讀者' 通過代碼使用。
U teoriji subjektiviteta, postoji razlika između subjekta i pojedinca. Dok je pojedinac realna osoba, subjekat je sklop uloga koje su formirane od strane kulturnih i ideoloških vrednosti (na primer, klasa, godine, pol i etnička pripadnost). Strukturalistička ideja "pozicioniranja subjekta" se odnosi na "građenje" subjekta u okviru teksta. Prema ovoj teoriji tekstualnog (ili diskurzivnog) pozicioniranja, čitalac je obavezan da usvoji "poziciju subjekta" koja postoji u strukturi i kodovima teksta. Subjekti su stoga izgrađeni kao "idealni čitaoci" kroz upotrebu kodova.
雖然一些 semioticians 保留了與正式系統 (主要著眼于敘事、 電影和電視等，所以編輯的詳細研究) 的結構主義關注，許多已經成為更關心社會符號學。鍵關注社會 semioticians 的是 '標誌的做法在具體的社會文化背景。Semioticians 社會承認並不是所有的現實都是平等的，感興趣的現實有爭議的 '鬥爭的網站'。社會符號學的根源可以追溯到早期理論家。索緒爾自己寫的符號學作為科學研究的跡象在社會中生活。
Dok se neki semiotičari strukturalistički bave formalnim sistemima (fokusirajući se na detaljne studije narativa, filma, televizije i slično), većina se više bavi društvenom semiotikom. Društveni semiotičari se pre svega bave praksama signifikacije u određenim društveno-kulturalnim kontekstima. Društveni semiotilari prihvataju da nisu sve stvarnosti jednake i zanimaju se za mesta gde se stvarnosti sudaraju. Koreni socijalne semiotike se nalaze kod ranih teoretičara. Sosir je sam smatrao semiotiku za "nauku koja se bavi životom znakova unutar društva".
社會決定論是一種斷言，社會和政治因素的首要地位，而不是自主介質的影響 (是否這是語言或技術） 的立場。社會決定論者 — 拒絕到由語言決定論者 — 語言和技術的技術決定論者 — 的因果優先。
Društveni determinizam je stav po kojem se daje prednost društvenim i političkim faktorima naspram nezavisnom uticaju medijuma (bilo da je u pitanu jezik ili tehnologija). Druptveni determinizam ne prihvata primat koji lingivistički deterministi daju jeziku i tehnološki deterministi daju tehnologiji.
雖然所有符號代碼都在廣泛意義上的社會規範，社會規範可以也被視為成形的除了文本代碼和解釋性守則主要分小組。在此狹義的社會規範關切我們隱性知識的社會世界和包括不成文的守則身體代碼、 商品代碼和行為守則等。
Svei semiotički kodovi su u širem smislu društveni kodovi, ali se društveni kodovi mogu videti i kao osnovna podgrupa kodova, pored tekstualnih i interpretativnih kodova. Društveni kodovi, u užem smislu, se odnose na naše poznavanje društva i uključuju nepisasne kodove kao što kodovi tela, robe i ponašanja.
這是鮑德里亞的期限 （從柏拉圖借） ；'仿像' 是 '無原件副本'-在其中我們會遇到文本在後現代文化的主要形式。
Bodrijarov termin, preuzet od Platona, koji simulakrumom naziva kopije bez originala, što je osnovni vid u kojem nalazimo tekstovi u postmodernizmu.
這些都是在哪個人參與 (包括生產和閱讀的案文) 特別約定或規則的建設和解釋之後的意義，也使得行為。
Stvaranje značenja od strane ljudi (uključujući stvaranje i čitanje teksta) koje prati određene konvencije i pravila stvaranja i tumačenja.
內通信的傳輸模式，這些條款用於向參加行為的通信 （提出來作為一個線性的過程 '發送' '消息' 到 '接收器' 的通信） 的引用。Semioticians 通常認為這種模式作為簡化論者 （減少到 '內容' 的意思） ； 主要符號學反對意見通常是傳輸模式不具備功能符號代碼的概念，但相關的反對意見提及的模型忽視了潛在的意義目的、 關係、 情況和媒介。
Ovi termini se koriste u kontekstu modela prenosa komunikacije da bi označili učesnike u komunikacijskom činu (gde se komunikacija predstavlja kao linearni proces "slanja" "poruke" "primaocu") Semiotičari često smatraju takve modele za redukcionističke (gde se značenje reducira/smanjuje na "sadržaj"). Glavni semiotički argument je to da modela prenosa ne uključuje semiotički pojam koda, kao i da ne uzima u obzir moguć značaj namera, odnosa, situacija i medijuma.
標誌並矢模型基於標誌劃分兩個必要組成部分。 索緒爾的模型是標誌的矢模型 （請注意索緒爾堅稱這種分工是標誌的純粹分析）。
Dijadski model znaka se bazira na podela znaka na dva neophodna sastavna dela. Sosirov modela znaka je dijadski, ali je on smatrao da je takva podela čisto analitička.
這些都是文本編碼所代表的現實。那些被認為 （特別是在電影和電視） 這麼 '現實' 例行經驗猶如他們是錄音或直接複製品的現實，而不是代碼的表單中的表示形式。
To su tekstualni kodovi koji predstavljaju stvarnost. Oni koji se smatraju "stvarnim" (posebno na filmu i televiziji) se uobičajeno doživljavaju kao beleženja ili diretkne reprodukcije stvarnosti, pre nego predstavljanja u vidu kodova.
一般用法，這個詞指描繪的任何介質中的文本形式的東西。不過，由於標準字典提醒我們，一種表示形式是當然是什麼 semioticians 的哪個看臺位置上的或其他的東西叫做一個標誌。符號學前景和 problematizes 表示形式的過程。
U opštoj upotrebi, predstavljanje je opis nečega kroz medijum. Predstavljanje je uvek nešto što stoji umesto nečeg drugog, što semiotičari nazivaju znakom. Semiotičari se bave problematikom procesa predstavljanja.
'相對主義' 一詞經常濫用受批評，建構主義理論 （尤其是現實主義，為誰它可能引用任何非現實主義的認識論立場） 或 constructivists 自己使用的任一項指的到一個位置即 '什麼'，他們不想將相關聯。評論家副學士相對主義與極端的理想主義或否認的真實材料的世界 — — 它並不一定意味著存在的虛無主義。由於幾個理論家選擇標籤本身很難充分定義術語的相對主義的 。一個表徵是作為立場還有無數替代版本才可評估之間的相互並不就任何 '絕對'、 固定和普遍的真理、 現實、 意義、 知識或確定性的現實。
Termin relativizam se često zloupotrebljava od strane kritičara konstruktivizma (pre svega realista, za koje on označava bilo koji epistemološki stav koji nije realizam) ili od strane samih konstruktivista koji ga koriste da označe stav gde "sve može da bude" i sa kojim oni ne žele da budu povezani. Kritičari povezuju relativizam sa ekstremnim idealizmom ili nihilizmom koji poriče postojanje realnog materijalnog sveta, što ne mora da bude slučaj. S obzirom da malo teoretičara žele da se nazivaju relativistima, teško je adekvatno definisati termin. Jedan način da se definiše je kao stav da postoji više alternativnih verzija realnosti koji mogu da se procenjuju u odnosu jedna prema drugoj a ne u odnosu prema nekom "apsolutu", stalnoj ili univerzalnoj istini, stvarnosti, smislu, znanju ili izvesnosti.
這是社會的一個從阿爾都塞馬克思主義，在它指的是社會的相對獨立 （包括意識形態） 的上部結構採用的術語從經濟 （或經濟技術） '基地' （與正統的馬克思主義立場後者決定前的一種類似的技術決定論的立場）。
Termin usvojen od strane Altuserovog marksizma, koji se odnosi na relativnu nezavisnost "nadstrukture" društva (uključujući ideologiju) od ekonomske (ili tehnološko-ekonomske) "osnove" (što je suprotno tradicionalnom marksističkom stavu da ovo drugo određuje prvo, što je stav sličan tehnološkom determinizmu).
麥克盧漢的概念 '媒介即訊息' 可以看作是符號學的關切： semiotician 介質不是中性。每個媒介都有其自己的技術上的限制、 物件和文化內涵。所指本身可能通過改變標誌車輛用於介質的改變。
Ideja Maršala Mekluana da je medijum jednako poruka može da se posmatra i kao semiotičko pitanje: za semiotičara medijum nije neutralan. Svaki medijum ima svoja tehnička ograničenja, mogućnosti i kulturne konotacije. Označeno može da bude promenjeno ako dodje do promene medijuma koji se koristi za označitelja.
一種現象是說要考慮很多因素時它可以歸因於多個因素。 Overdetermined 文本解讀那些是首選的閱讀是從使用 overcoded 廣播編碼和熟悉的具有代表性的做法涉及非常清楚。
Fenomen je predeterminisan ako se smatra da je određen višestrukim faktorima. Predeterminisano čitanje teksta je ono gde je željeni efekat teksta vrlo jasan zbog toga što se preterano upotrebljavaju kodovi emitovanja i što su dobro poznati korišćeni vidovi predstavljanja.
斯圖亞特 · 霍爾在框架內，這是一個思想的代碼的讀者，其社會狀況將它們放在與占主導地位的代碼的直接對立關係，理解首選的閱讀但不是共用的文本代碼和拒絕此閱讀，施加替代思想代碼。
Prema Stjuartu Halu, to je ideološki kod u kom čitalac, čiji društveni kontekst je takav da je on u odnosu koji je suprotan dominantnom kodu, razume šta je željeni efekat teksta ali ne deli tekstualni kod i odbacuje tekst, što dovodi do stvaranja alternativnog ideološkog koda.
一種現象是說要考慮很多因素時它可以歸因於多個因素。 Overdetermined 文本解讀那些是首選的閱讀是從使用 overcoded 廣播編碼和熟悉的具有代表性的做法涉及非常清楚。
Fenomen je predeterminisan ako se smatra da je određen višestrukim faktorima. Predeterminisano čitanje teksta je ono gde je željeni efekat teksta vrlo jasan zbog toga što se preterano upotrebljavaju kodovi emitovanja i što su dobro poznati korišćeni vidovi predstavljanja.
斯圖亞特 · 霍爾在框架內，這是一個思想的代碼的讀者，其社會狀況將它們放在與占主導地位的代碼的直接對立關係，理解首選的閱讀但不是共用的文本代碼和拒絕此閱讀，施加替代思想代碼。
Prema Stjuartu Halu, to je ideološki kod u kom čitalac, čiji društveni kontekst je takav da je on u odnosu koji je suprotan dominantnom kodu, razume šta je željeni efekat teksta ali ne deli tekstualni kod i odbacuje tekst, što dovodi do stvaranja alternativnog ideološkog koda.
Reify （或 'hypostasize'） 是以 'thingify'： 治療相對抽象指猶如一個單一、 界、 分化、 固定和不變的東西，本質的可能被視為理所當然 （請參見本質主義）。
Opredmetiti nešto znači smatrati da je relativno apstraktno označeno u stvari jedinstvena, ograničena, nediferencirana, stalna i nepromenjiva stvar, a da se njegova esencijalna priroda može uzeti zdravo za gotovo (vidi esencijalizam).
這個詞被用來指假設 a) 它是一個必要條件契合 （特別是在世界中的材料物件） 中已引用一個標誌或 b），一個符號的意義在於純粹在其引用。
Ovaj termin se koristi na pretpostavku da a) je neophodan uslov znaka da označitelj ima referencu (a posebno, materijalan objekat u svetu) ili b) značenje znaka se nalazi samo u referenci.
什麼牌子 '代表'。在皮爾斯三元模型的這被稱為該物件的標誌。在索緒爾矢模型世界引用未顯式標誌的特色僅指的-一種概念，可能或不可能在世界中的物件引用。
Ono što znak obeležava. U Pirsovom trijadskom modelu znaka, to se naziva objekat. U Sosirovom dijadskom modelu znaka, referenca ne mora da postoji u svetu - samo označeno, što je koncept koji može a i ne mora da bude stvarni objekat.
這個詞的用法不同主要就不同的美學思潮、 理論框架和媒體于它所關聯的-所以有很多不同 '現實主義' 雖然現實主義者的共同目標是 ' 為了顯示的東西，因為他們真的是' (對建構主義的意義概念)。 在日常使用中 '現實' 的陳述是那些將被解釋為在某種意義上真實生活。
Upotreba ovog termina uglavnom varira kroz estetske pokrete, teoretske okvire i medije sa kojima se povezuje - tako da postoji više različitih "realizama", iako je uobičajeni realistički cilj da "pokaze stvari onakvim kakve zaista jesu" (ideja koja nema smisla za konstruktiviste). U svakodnevnoj upotrebi, "realističke" predstave su one koje se tumače kao verne stvarnosti.
爭論那 '現實' 世界' 至少部分地是由語言 （和其他媒體） 我們堅持的意符的首要地位的使用表明所指狀造型，由意符，而不是反之亦然。 一些理論家強調能指的物質性。
Argument da je "stvarnost" ili "svet" makar delimično stvoren jezikom (ili drugim medijima) insistira na primatu označitelja - sugerišući da je označeno oblikovano označiteljem pre nego obratno. Neki teoretičari naglašavaju materijalnost označitelja.
未經編輯的攝影和電影圖像的索引，而不是簡單地標誌性-雖然你可以叫他們 '標誌性指標 (或指標)'。 攝影圖像是索引感光乳劑對光的影響。 照片的索引字元鼓勵口譯員把他們當成 '客觀' 和透明的 '現實' 的記錄。
Neobrađene fotografije i filmske slike su indeksirane, pre nego ikoničke - iako se mogu zvati i ikoničkim indeksima. Fotografska slika je indeks u pogledu svetla na fotografskoj emulziji. Indeksirani karakter fotografije podstiče posmatrača da ih smatra za "objektivne" i transparentne snimke "stvarnosti".
一次，巴特斷言，一張照片是 '無需代碼的消息。 然而，雖然照片是科室 (以及標誌性) 攝影是牽涉到從三個維度翻譯成兩個，以及許多變數的代表性做法。 因此，一些符號學家指 '讀照片'。
Bart je smatrao da su fotografije "poruke bez koda". Međutim, iako su fotografije indeksirane (kao i ikoničke), fotografija podrazumeva prevod sa tri dimenzije na dve. To ima za posledicu da mnogi semiotičari govore o "čitanju fotografija".
巴特姆斯從通過符號系統中有不同訂單的意義 (層次的意義) 的概念。 的外延意義的第一順序是: 這一級那兒有一個標誌組成的能指和所指。 內涵是二階使用外延標誌的意義 (能指和所指) 作為它的能指和重視它額外的標誌。 巴特認為，稱為外延和內涵意義的訂單結合產生的神話形式的意識形態 — — 這被描述為一種三階的意義。 意義的三個命令之間的差異並不明確。
Bart je od Jelmsleva usvojio ideju da postoje različiti nivoi signifikacije (značenja) u semiotičkim sistemima. Prvi nivo signifikacije je denotacija: na ovom nivou se znak sastoji od označitelja i označenog. Konotacija je drugi nivo signifikacije koji koristi denotativni znak (označitelj i označeno) kao svoj označitelj i vezuje ga za dodatno označeno. Bart smatra da se nivoi signifikacije denotacija i konotacija kombinuju kako bi se stvorila ideologija u formi mita, što predstavlja treći nivo signifikacije. Razlike između tri nivoa signifikacije nisu strogo definisane.
與廣播代碼、 窄的守則的目的是在有限的觀眾，結構更複雜、 減少重複和傾向于更微妙的、 原始的和不可預知。
Suprotno kodovima opšteg emitovanja, kodovi ciljanog emitovanja su usmereni na ograničenu publiku, strukturno su komplikovaniji, manje se ponavljaju i često su suptilniji, originalniji i manje predvidivi.
根據語言決定論我們思維 （或 '的世界觀'） 確定的語言 — — 由口頭語言非常的使用和/或語法結構、 語義區別和內在的本體語言內。較溫和的立場是，語言思維也許 '影響'，而非難免 '確定'： 這是一個雙向的過程，這樣，也會影響我們所使用的語言的那種順便說一下，我們看到的世界。
Prema lingvističkom determinizmu, naša mišljenja (ili pogledi na svet) su određeni jezikom - korišćenjem verbalnog jezika i/ili gramatičkih struktura, semantičkih distinkcija i ugrađenih ontologija u okviru jezika. Umereniji stav je da je mišljenje "pod uticajem" jezika, pre nego određeno njime: to je dvosmerni proces, tako da je i vid jezika koji koristimo pod uticajem načina na koji posmatramo svet.
代碼，由廣大電視觀眾的成員共用和的非正式學習經歷而不是故意或制度上的菲斯克術語。框架性代碼，相對於廣播的代碼的結構更簡單、 用人標準約定和 '公式'-，所以他們可以生成陳詞濫調和定型觀念。
Fiskeov termin za kodove koje deli publika masovnih medija i koji se neformalno uče kroz iskustvo, pre nego sa namerom ili kroz institucije. Suprotno ciljanom emitovanju, kodovi širokog emitovanja su strukturno jednostavniji i poštuju standardne konvencije i "formule", tako da mogu da stvaraju klišee i stereotipe.
麥克盧漢 (1911年-1980 年) 是加拿大 1960 年代作為媒體大師享有國際邪教地位的文學學者。'McLuhanism' 是一詞有時用來指他 '媒介即訊息' 的概念，其中已經至少四個明顯的含義： 介質），形狀及其內容 （即 任何媒介的性質與它處理的經驗可以是最佳的種類有影響） ； b），使用介質本身是重要的 （例如 看電視或閱讀書籍是無論顯式內容本身經驗） ； c），'消息' 的媒介是 '影響' 對社會 ；d） 介質的 '消息' 是其轉型的感知其使用者的習慣。
Maršal Mekluan (1911-1980) je bio kanadski književni naučnik koji je imao kultni status medijskog gurua 1960-ih godina. Mekluanizam je termin koji se koristi za njegovu ideju da "medijum je poruka", koja je nosila u sebi najmanje četiri očigledna značenja: a) da medijum oblikuje sadržaj (u suštini, da priroda medijuma implicira vrstu iskustva koja će se doživeti sa njim), b) da je korišćenje medijuma od važnosti samo za sebe (naime, da su gledanje televizije i čitanje knjiga iskustva za sebe nezavisno od sadržaja), c) da je "poruka" medijuma "uticaj" koji ona ima na društvo i d) da je "poruka" medijuma njegova transformacija u opažajne navike korisnika.
標記由雅各介紹的概念可應用於一個范式的反對派 (例如 男/女） 的極點。配對騰空 （如男/女） 組成的 '無標記' 形式 （在此情況下，word 男性） 和 '紅' 表單 （在本例中的 word 女性）。'標記' 能指是由一些特別的符號學功能 （在本例中的初始 fe-加法) 尊敬的。A 標記或未標記的狀態應用不僅向騰空，也向他們 signifieds。
Koncept markiranosi je predstavio Jakobson i primenjuje se na polove paradigmatske suprotnosti (na primer, učenik/učenica). Upareni označitelji (kao što su muško/žensko) se sastoji od nemarkiranog oblika (u ovom slučaju "učenik") i markiranog oblika (u ovom slučaju "učenica"). Markirani označitelj se ističe preko određene semiotičke karakteristike (u ovom slučaju nastavak -a). Markirani i nemarkirani status se ne odnosi samo na označitelje već i na njihovo označeno.
這些都是索緒爾的條款。題目是指抽象系統的規則和約定表示系統 — — 它是獨立的和 pre-exists，個別使用者。假釋是指使用它的具體實例。對索緒爾 semiotician，哪些事項最是的基礎結構和規則的符號學系統作為一個整體，而不是特定于表演或的做法，是只是使用它的實例。時索緒爾並不關心自己與假釋，結構的題目當然被揭示假釋的研究。應用概念到符號學系統一般而不只是語言，區別是一項之間的符號學系統和其具體案文和做法中的用法。
Sosirovi termini, gde se jezik odnosi na apstraktan sistem pravila i konvencija sistema značenja. On je nezavisan i prethodi postojanju pojedinačnih korisnika. Govor je konkretna upotreba jezika. Sosirovski semiotičarima su najznačajnije strukture koje čine osnovu i pravila semiotičkog sistema, pre nego specifične performanse i prakse koje su samo u domenu upotrebe. Dok se Sosir nije bavio govorom, struktura jezika se svakako otkriva putem proučavanja govora. Ako se isti pojmovi upotrebe na semiotički sistem uopšteno, pre nego na jezik, onda se stvara distinkcija između semiotičkog sistema i njegove upotrebe u tekstovima i slično.
電視和電影等媒體而被一些 semioticians （儘管這激烈的其他人） 形容像 '語言'。Semioticians 通常指電影、 電視和電臺節目、 廣告海報、 等等作為 '文' 和 '讀' 媒體如電視和照片。語言模型往往導致搜索單元分析在視聽媒體類似于語言學中所使用的 semioticians。
Medij kao što je televizija ili film se smatraju za "jezike" od strane nekih semiotičara, iako to mnogi osporavaju. Semiotičari se često prema filmu, televiziji, radio programima, reklamnim plakatima i sličnom, odnose kao prema "tekstovima" i "čitanju" medija kao što su televizija i fotografije. Ligvistički model često navodi semiotičare da tragaju za jedinicama analize audio-vizualnog medija, koje su analogne onima koje se koriste u ligvistici.
一詞用來指書信、 相似之處或相似的屬性、 圖案或關係） 兩個不同的結構 ；在兩個不同的結構和 c 中的 b） 結構元素） 相同的結構內部不同層次結構的元素。一些理論家使用期限同源性很多相同的方式。
Termin se koristi da označi korespodenciju, paralele ili sličnosti u karakteristikama, obrascima ili vezama između a) dve različite strukture, b) strukturnih elemenata dve različite strukture i c) strukturnih elemenata na različitim nivoima unutar jedne strukture. Neki teoretičari koriste termin homologija na isti način.
諷刺的是修辭的比喻。是一種雙重標誌在文本簽署融合與另一個標誌通常以表示相反的意思。不過，低估和高估也可以是具有諷刺意味。
Ironija je retorički trop. To je vid duplog znaka, gde je "bukvalni znak" kombinovan sa drugim znakom koji obično ima suprotno značenje. Takođe, umanjivanje i preterivanje mogu da budu vid ironije.
由克裡斯特瓦介紹的符號學概念是互文性的主要與後結構主義理論家相關聯。互文性是指各種形式和內容中的連結，將文字方塊綁定到其他文本。根據別人存在的每個文本。雖然很少承認債務的文本與其他文本，文本欠更多比其他案文給自己的莊家。
Semiotički pojam intertekstualnost (Kristeva) je u vezi sa poststrukturalističkim teoretičarima. Intertekstualnost se odnosi na različite veze u vidu forme i sadržaja između tekstova. Svaki tekst postoji u odnosu sa drugim tekstovima. Iako se retko govori o povezanosti tekstova, oni se više oslanjaju jedni na druge neko na njihove stvaraoce.
由喬納森 · 波特，使用此術語是指的解釋性代碼和解釋性的社區，為他們提供的潛力，瞭解內那些可用的文本代碼和也-代碼-使用者在其適當的符號資本-產生的案文，雇用這些代碼。
Termin, korišćen od strane Džonatana Potera, odnosi se na interpretativne i tekstualne kodove koji su na raspolaganju interpretativnoj zajednici i koji joj nude mogućnost razumevanja, kao i mogućnost stvaranja teksta koristeći se ovim kodovima (tamo gde korisnik koda ima odgovarajući simbolički kapital).
那些人共用相同的代碼是相同 '解釋性社區' 的成員--介紹的文藝理論家赤柱魚引用 '作家' 和 '讀者' 的特定流派的案文 （但其中可用於更廣泛地向那些人共用任何代碼，請參閱） 的期限。
Ljudi koji dele iste kodove su članovi "interpretative zajednice" - termin koji je uveo kniževni teoretičar Stenli Fiš kako bi obuhvatio i pisce i čitaoce određene vrste teksta.
Iako mnogi semiotički kodovi mogu da se smatraju za interpretativne, oni predstavljaju jednu od osnovnih grupa kodova, pored društvenih i tekstualnih.
在皮爾士模型中，interpretant 不是標誌的一名口譯員而寧願作標誌的感覺。皮爾士不會功能直接在他的三合會，譯員，雖然他不會突出顯示的符號解釋性過程。
U Pirsovom modelu znaka, interpretant nije interpretator već smisao koji znak daje. Pirs ne uključuje interpretatora neposredno u trijadu, iako naglašava interpretativni proces semioze.
質問由預先給定結構 (結構主義姿態) 是阿爾都塞的術語來描述一種機制，即人類的主體 '組成' （構造）。這一概念由馬克思主義媒介理論家用於解釋大眾媒介文本的思想政治教育功能。
Interpelacije je Altuserov termin koji opisuje mehanizam gde je ljudski subjekat sačinjen od unapred datih struktura (strukturalistički stav). Ovaj koncept su koristili marksistički teoretičari medija da objasne ideološku funkciju tekstova masovnih medija.
（由文學理論家 Wimsatt 和比爾茲利標識） 的故意的謬誤之處涉及有關文本的意義及其作者的意圖。雖然這些理論家認為居住在文本內的含義，不共用其 literalist 的角度來看的一些其他理論家還駁回了作者的意圖與意義。
Namerna zabluda (definisana od strane književnih teoretičara Vimsata i Birdslija) podrazumeva povezivanja značenja teksta sa namerama autora. Iako ovi teoretičari smatraju da se značenje nalazi unutar teksta, drugi teoretičari koji ne dele njihov stav odbacuju namere autora u kontekstu značenja.
模式的能指不是純粹任意的但以某種方式直接連接 （物理上或因果關係） 到所示-此連結可以觀察到或推斷 (如 煙、 風標、 溫度計、 時鐘、 精神層面、 足跡、 指紋、 敲、 門、 脈率、 皮疹、 疼痛) (皮爾斯)。
Kada označitelj nije samo arbitraran već je u određenom obliku u direktnoj vezi sa označenim (fizičkoj ili uzročnoj) - ova veza se može uočiti ili zaključiti (na primer, dim, vetrokaz, termometar, sat, otisak, kucanje, puls, svrab, bol) (Pirs).
這學期是基督徒梅茨用於指電影能指。一詞用在一個以上的感覺。電影能指是 '虛' 憑藉明顯的感性透明度這表明的戲謔的存在其缺席標誌-廣泛視為電影的力量的關鍵功能。
Termin je koristio Kristijan Mec da označi kinematografski označitelj. Termin se koristi u više od jednog značenja. Kinematografski označitelj je "imaginarni" jer je opažajno transparentan i sugeriše neposredno prisustvo njegovog odsutnog označenog - osobina koja se smatra za osnovu snage kinematografije.
在其中能指被視為類似于或模仿所示 （可認識地看、 聽、 感覺、 品酒或嗅到的喜歡）-相近的擁有的一些其品質模式 (例如 肖像、 圖、 尺度模型、 擬聲詞、 隱喻、 '現實' 的聲音，在音樂、 聲音效果在廣播劇，配音的影片電影配樂，模仿手勢) (皮爾斯)。
Kada se označitelj smatra da podseća ili imitira označeno (tako što liči, zvuči, oseća se, ima ukus ili miriše kao to) - sličan je u smislu da ima neke od njegovih osobila (na primer, portret, dijagram, onomatopeja, metafora, "realistični" zvukovi u muzici, zvučni efekti u radio drami, imitativni pokreti) (Pirs).
在語言溝通的任何一個內話語的六個因素支配地位的雅各的模型反映了不同的語言功能。參照： 面向上下文 ； 表現力： 面向發信人 ； conative： 面向收件者 ； 寒暄： 面向連絡人 ； 元語言： 面向代碼 ； 詩： 面向消息。在任何給定的這些因素的情況之一是 '統治'，和這個最主要的功能影響 '消息' 的一般性質。
U Jakobsonovom modelu lingvističke komunikacije dominacija bilo kog od šest faktora u izgovoru utiče na određenu lingvističku funkciju. Referentni: orijentisan na kontekst; ekspresivan: orijentisan na pošiljaoca; konativan: orijentisan na primaoca; fatičan; orijentisan na kontakt; metalingvalan: orijentisan na kod; poetski: orijentisan na poruku. U bilo kojoj situaciji, jedan od ovih faktora je dominantan i dominantna funkcija utiče na opšti karakter "poruke".
姆斯列介紹了表達和內容都有實質內容和形式的概念。在這一框架 標誌有四個維度： 內容的實質內容 ； 形式的內容 ； 運算式的實質內容 ； 運算式的形式。
Jelmslev je predstavio ideju da i izraz i sadržaj imaju svoj oblik i materiju. U tom okviru, znakovi imaju četiri dimenzije: materiju sadržaja, oblik sadržaja, materiju izraza i oblik izraza.
標誌他三元模型內, 皮爾士所指為一個實例的 'Firstness'，其物件為一個實例的 'Secondness' 和 'Thirdness' 的實例作為 interpretant 標誌
Kroz ovaj trijadski model znaka Pirs je smatrao znak za "prvost", njegov objekat za "drugost" i njegovu interpretaciju za "trećost".
標誌的並矢模型基於標誌的分裂成兩個必要組成部分。索緒爾模型標誌的是一個並矢模型 （索緒爾堅持認為這種劃分是純粹分析的注意）。
Dijadski model znaka se zasniva na podeli znaka na dva neophodna sastavna dela. Sosirov model znaka je dijadski, ali je Sosir insistirao na tome da je ta podela čisto analitička.
對互斥 signifiers 范式中的設置表示它們不一起定義完整宇宙的話語 （有關本體論域），例如 太陽/月亮 (Leymore) 的類別。
Parovi međusobno isključivih označitelja u paradigmi kategorija koji zajedno ne čine kompletan univerzum diskursa (relevantan ontološki domen), na primer sunce/mesec (Lejmor).
索緒爾強調，語言能指之間的關係，示明是任意的： 它們之間的連結是不必要的、 內在的或 '自然'。他拒絕讓導向影響 (外部語言系統) 的 。哲學，是 ontologically 任意的關係： 最初，無所謂什麼標籤，我們重視的東西，但當然跡象不是社會上或在歷史上任意 （標誌歷史存在後我們不能隨意更改 signifiers）。索緒爾側重語言符號，雖然皮爾斯處理更明確的跡象在任何媒體與注意到他們的 signifieds 和 signifiers 之間的關係的任意性-從激進的任意性的符號，通過感知相似性的能指指中標誌性的標誌，以最小索引符號的任意性各不相同。很多 semioticians 認為所有的跡象都在某種程度上任意和常規 （和因此受意識形態操縱）。
Sosir naglašava arbitrarnu vezu između lingvističkog označitelja i označenog: veza između njih nije obavezna, suštnska ili prirodna. On je poricao postojanje ekstralingvističkih uticaja (spoljnih u odnosu na lingvistički sistem). Filozofski gledano, veza je ontološki arbitrarna: prvobitno ne postoji razlika u tome koje etikete dodeljujemo stvarima, ali znakovi naravno nisu društveno ili istorijski arbitrarni (ako znak ima istorijsko postojanje, ne mogu mu se arbitrarno menjati označitelji). Sosir se fokusirao na lingvističk znakove, dok se Pirs više bavio znakovima u svakim medijima i naglašavao da veza između označitelja i označenog varira u arbitrarnosti - od radikalne arbitrarnosti simboličkih znakova, preko pretpostavljene sličnosti između označenog i označitelja u ikonskim znakovima, do minimalne arbitrarnosti indeksiranih znakova. Mnogi semiotičari smatraju da su svi znakovi u nekoj meri arbitrarni i konvencionalni (i samim tim predmeti ideološke manipulacije).
羅蘭 · 巴特推出碇泊處的概念。語言元素中的文本 （如標題） 可以為服務 '錨定' （或約束） 圖像的首選的讀數 (相反的說明性的圖像使用可以定位不明確的口頭文本）。
Rolan Bart je uveo koncept usidrenja. Lingvistički elementi u teksu (kao što je naslov) koji služe kao "sidro" (ili ograničenje) za tumačenje teksta (kao što i ilustrativno upotrebljena slika može da usidri dvosmisleni verbalni tekst).
對的范式集表示比較分級相同的隱式維度和凡 '不好'，其中一起定義完整宇宙的話語 （有關本體論域），例如 錯誤類別中的對立違抗 signifiers 不一定 '壞'，反之亦然 （Leymore）。
Parovi suprotnih označitelja u paradigmi koja predstavlja kategorije, koji su uporedno gradirani u istoj dimenziji i koji zajedno čine celokupan univerzum diskursa (relevantni ontološki domen), na primer dobar/loš, gde "ne-dobar" nije obavezno "loš" i obratno (Lejmor).
所謂 '情感謬論' （文學理論家認為作為居住在文本內的意義由標識） 涉及到有關它的讀者的解釋-這些理論家們看到了作為一種形式的相對主義的文本的意義。幾個當代理論家認為這是一個 '謬誤' 以來大多數協定適當重視讀者的目的。
Afektivna zabluda, identifikovana od strane književnih teoretičara koji smatraju da se značenje nalazi unutar teksta, podrazumeva da se značenje teksta dovodi u vezu sa tumačenjem čitaoca - što je prema ovim teoretičarima vid relativizma. Mali broj savremenih teoretičara to smatraju za "zabludu", jer većina uzima u obzir značaj potrebe čitaoca.
Signifiers 缺少從文本，但其中 (相比之下) 不過影響實際使用的能指的含義 （這來自同一范式集）。兩種形式的缺席有英文的特定標籤：，這是顯眼缺席了，而 '不用說'。另請參閱： 解構，范式，范式分析，能指。
Označitelj koji se ne nalaze u tekstu ali koji ipak utiču na značenje označitelja koji su zapravo iskorišćeni (što je u okviru jedne paradigme). Postoje dva oblika ovog odsustva: ono što je upadljivo zbog odsustva i ono što se podrazumeva. Vidi i: dekonstrukcija, paradigma, paradigmatska analiza, označitelj
敘事學 （或敘事理論） 是一個主要的跨學科欄位，在其自己的權利，並不一定框架內符號學角度。Semiotic 敘事學與敘事中任何模式-文學或非文學、 小說或非虛構、 口頭或視覺-感到關切的是，但往往集中在最小敘述單位和 '語法的情節'。
Naratologija, ili narativna teorija, je samostalno interdisciplinarno polje koje ne mora da bude deo semiotičke perspektive. Semiotička naratologija se bavi narativom u svakom smislu - literarnom ili neliterarnom, fiktivnom ili nefiktivnom, verbalnom ili vizuelnom - ali teži da naglasak stavi na najmanje narativne jedinice i "gramatiku zapleta".
敘事是 '鏈' 的事件的表示形式。到繪圖中的有序亞里斯多德的敘事形式、 因果關係和目標轉向故事 （按時間順序排列的事件） ： 開頭的事件會導致那些在中間，和中間的事件會導致那些在結束時。
Narativ je predstavljanje niza događaja. U aristotelovskoj narativnoj formi, posledičnost i ciljevi pretvaraju priču (hronološke događaje) u zaplet: događaji na početku uzrokuju one u sredini, dok oni u sredini uzrokuju one na kraju.
旁白是的行為和產生敘事的過程。在其敘事-的視圖點不同模式的位址。書面說明可聘用第三人 ominiscient 旁白 （' 告訴') 或第一人稱 '主觀' 敘事 ('顯示')。在電視和電影，相機的治療叫 '主觀' 時相機顯示我們仿佛是從某位參與者的可視角度 （鼓勵觀眾識別與該人的方式來看待事件或甚至感覺到事件本身目擊證人） 的事件。
Naracija je čin i proces stvaranja narativa. Načini obraćanja se razlikuju u narativnoj tački posmatranja. Zapisane priče mogu da uključuju naraciju od strane treće osobe ili subjektivnu naraciju (u prvom licu). Na televiziji i filmu, položaj kamere se smatra subjektivnim kada nam kamera pokazuje događaje iz tačke posmatranja određenog očesnika (podstičući posmatrače da se identifikuju sa datim učesnikom ili da se i sami osećaju kao svedoci događaja).
巴特辯稱稱為外延與內涵意義的訂單結合產生的神話-其中已被描述的意義第三順序為形式的意識形態。流行的 '神話' 表明它是指信仰的是明顯是虛假的但符號學一詞的使用並不一定表明這一詞的用法。
Prema Bartu, nivoi signifikacije nazvani denotacija i konotacija se kombinuju da bi se proizvela ideologija u formi mita - što se naziva trećim nivoom signifikacije. U popularnoj upotrebi termin "mit" se odnosi na verovanja koja su očigledno lažna, ali ovo ne mora da bude slučaj u njegovoj semiotičkoj upotrebi.
'動機' （由索緒爾使用） 一詞有時被鮮明約束中描述的所指的確定契合的程度。越能指的約束的所指，越多的 '動機' 的跡象是： 標誌性的跡象是很高的積極性 ； 符號象徵是無心向學。少動機的跡象，更多學習的商定的代碼是所需。
Termin "motivacija" (korišćen od strane Sosira) je ponekad u suprotnosti sa "ograničenjem" kada se opisuje mera u kojoj označeno određuje označitelja. Što je više označitelj ograničen označenim, znak je više motivisan - ikonički znaci su visoko motivisani, dok su simbolički znaci nemotivisani. Što je znak manje motivisan, potrebno je više učiti dogovoreni kod.
現代主義指運動跨越在其中，可以追溯到十九世紀後期西方藝術、，從大約 1910年至 1930 年高度和直到 1970 年代末周圍依然存在。它最廣泛地特點是反對傳統的和藝術的作為模仿的 。它涉及相當藝術之間和在不同的國家及其各種形式之間的相互交流。在視覺藝術，它包括立體主義、 達達主義、 超現實主義、 未來主義。
Modernizam se odnosi na pokret u umetnosti na Zapadu koji potiče iz kraja XIX veka, a svoj vrhunac doživljava između 1910. i 1930. godine, i traje do kasnih 1970-ih. Karakteriše ga, u širokom smislu, odbijanje tradicije i umetnosti kao imitacije. Uključuje značajna ukrštanja između umetnosti i njenih različitih delova u različitim zemljama. U vizuelnoj umetnosti, on uključuje kubizam, dadaizam, nadrealizam i futurizam.
模式是指給予或聲稱由符號、 文本或流派的現實地位。皮爾分類的標誌，標誌車輛到其引用關係的模式反映了他們的方式-其明顯的透明度與 '現實' （符號模式，例如，具有低的方式）。
Modalitet se odnosi na stvarni status dodeljen znaku, tekstu ili žanru. Pirsova klasifikacija znakova u kontekstu odnosa između znaka i onoga na šta se odnosi predstavlja njihov modalitet - njihovu transparentnost u odnosu prema "stvarnosti" (simbolizam, na primer, ima niski modalitet).
隱喻表示不熟悉 （已知作為 '男高音' 文學行話中的） 在熟悉 （' 車'）。男高音和車輛是通常無關： 我們必須作出富有想像力的飛躍，要認識到的一個新鮮的隱喻暗示的相似之處。在符號學術語中，隱喻涉及一個標誌作為能指指的頗為不同標誌。最初的隱喻非常規似乎因為它們顯然不顧 '文本' 或外延的相似之處。
Metafora izražava manje poznat termin kroz neki koji je više poznat. Ova dva termina nisu u direktnoj vezi i moramo da upotrebimo maštu da bismo uočili sličnost na koju metafora aludira. U semiotičkom smislu, metafora podrazumeva da jedno označeno funkcioniše kao označitelj za nešto potpuno drugo označeno. Metafore na prvi pogled deluju nekonvencionalne jer očigledno zanemaruju bukvalnu ili denotativnu sličnost.
中等一詞由不同的理論家，使用各種方式可能包括語音和書寫或列印以及廣播這種廣泛的類別或涉及特定的技術形式內媒體的大規模通信 （廣播、 電視、 報紙、 雜誌、 書籍、 照片、 電影和記錄） 或人際溝通 （電話、 信函、 傳真、 電子郵件、 視訊會議、 基於電腦的聊天系統） 的媒體。
Termin medijum se koristi na različite načine od strane različitih teoretičara i može da uključuje široke katerogije kao što su govor i pisanje, štampa i emitovanje, da se odnosi na specifične tehničke forme u okviru medija masovne komunikacije (radio, televizija, novine, časopisi, knjige, fotografije, film i snimci) ili na medije lične komunikacije (telefon, pismo, faks, imejl, video konferencija, četovanje putem kompjutera).
電影和電視守則包括： 流派 ；攝影師 (拍攝大小、 焦點、 鏡頭運動、 觀景窗運動、 角度、 鏡頭的選擇，組成） ；編輯 （剪切和消退，切割速度和節奏） ；操縱的時間壓縮、 倒敘、 flashforwards 慢動作） ；照明 ；顏色 ；聲音 （電影配樂、 音樂） ；圖形和敘事風格。
Kinematografski i televizijski kodovi uključuju: žanr, snimak (kadar, fokus, kretanje kamere, ugao, kompozicija), montaža (rezovi, prelazi, ritam), upravljanje vremenom (kompresija, gledanje unazad, gledanje unapred, usporeni snimak), svetlo, boja, zvuk (filmska muzika), grafika i narativni stil.
Essentialists 認為某些 signifieds 獨特、 自主實體，有客觀存在和本質屬性和哪些是可自訂的某種絕對、 普遍和依舊 '精華'。這些 signifieds （例如 '現實'、 '真相'、 '意義'、 '事實'、 '隨便'、 '意識'、 '自然'、 '美麗'、 '司法'、 '自由'） 被授予 '之前' 的語言的存在的本體論地位。人民，一詞是指人類 （或指定的類別的人，如 '婦女'） 有固有的、 不變的和獨特的性質，可以被 '發現' 的立場 （這樣的婦女或男子說，例如，是生物本質主義）。稱為 '人文' (其中深深地嵌入在西方文化中） 是本質主義，基於個人有 '內在自我' 的假設的立場 ('人格'、 '態度' 和 '意見')，是穩定、 連貫一致、 統一、 自主的並且確定我們的行為。資產階級意識形態是表徵其預先給定的精華包括 '人才'、 '效率'、 '懶' 或 '揮霍' 的 '免費' 個人的社會本質。
Esencijalisti smatraju da određeno označeno predstavlja zasebnu, nezavisnu jedinicu koja ima objektivno postojanje i suštinske karakteristike i koja se može definisati kao vid apsolutne, univerzalne i transistorijske "suštine" ili "esencije". Ovakvo označeno (kao što je "stvarnost", "istina", "značenje", "činjenice", "um", "svest", "priroda", "lepota", "pravda", "sloboda") ima ontološki status u kom ono postoji "pre jezika". U odnosu prema ljudima, taj pojam je u vezi sa stavom da ljudska bića (ili posebna kategorija ljudi) imaju inherentnu, nepromenjivu i zasebnu prirodu koja može da bude "otkrivena" (ako se govori o ženama i muškarcima u ovom kontekstu, to je biološki essencijalizam). Ovaj stav poznat i kao humanizam (koji je duboko ukorenjen u zapadnoj kulturi) je esencijalistički jer se pretpostavlja da pojedinac ima "unutrašnje ja" ("ličnost", "stavove" i "mišljenja") koje je stabilno, koherentno, konzistentno, jedinstveno, autonomno i koje određuje naše ponašanje. Buržoaska ideologija je esencijalistička jer karakteriše društvo terminima kao što su "slobodni pojedinac", čija unapred data esencija može biti "talenat", "efikasnost", "lenjost" ili "raskalašnost".
'空' 浮' 能指不同程度地定義為能指與一種模糊的、 高度可變、 unspecifiable 或非存在表示。這類的能指的意思是不同的東西，對不同的人： 他們可能會為很多或甚至任何 signifieds 站 ； 他們可能意味著他們的口譯員想讓他們的意思是什麼。那些假設存在的這種特徵的人辯稱那裡能指激進脫節，示明。
Prazan označitelj se različito definiše kao označitelj sa nejasnim, promenljivim, nepreciziranim ili nepostojećim označenim. Takvi označitelji znače različite stvari različitim ljudima: oni mogu da predstavljaju više označenog i mogu da imaju bilo koje značenje koje im dodeli onaj ko ih tumači. Oni koji pretpostavljaju postojanje takvih označitelja smatraju da postoji značajan diskontinuitet između označitelja i označenog.
符號學的代碼 （如在的情況下口頭語言） 有 '雙鉸' 可以分析到兩個抽象的層次結構： 一個更高的水準要求較低的級別-'水準的第二個關節' 和 '第一關節水準'。該系統由最小的單位有意義的第一關節一級單位可用 （例如 語素或單詞的語言）。
Semiotički kod koji ima "dvostruku artikulaciju" (kao u slučaju govornog jezika) može da se analizira na dva apstraktna strukturna nivoa: na višem nivou koji se naziva "nivo prve artikulacije" i na nižem "Nivou druge artikulacije". Na nivoou prve artikulacije sistem se sastoji od najmanjih jedinica koje nose značenje (ne primer morfeme ili reči u jeziku).
關節指的是符號學代碼內的層次結構。符號學守則有任何單一的銜接問題，雙關節或沒有銜接。A 符號學代碼 （如在的情況下口頭語言） 有 '雙鉸' 可以分析到兩個抽象的層次結構： 一個更高的水準要求較低的級別-'水準的第二個關節' 和 '第一關節水準'。
Artikulacija se odnosi na strukturne nivoe unutar kodova. Semiotički kodovi mogu da imaju ili jedinstveno ili dvostruku ili da nemaju artikulaciju. Semtiočki kod koji ima dvostruku artikulaciju (kao u slučaju govornog jezika) može da se analizira na dva apstraktna strukturna nivoa: viši nivo nazvan "nivo prve artikulacije" i niži "nivo druge artikulacije".
符號學守則有任一單個關節，雙鉸接或無鉸接。具有單鉸接碼有鉸接第一或第二個關節只。第一關節的代碼不僅包括標誌-意義的成份，有系統地彼此相關的-但有沒有第二個關節要成最起碼的、 無意義的元素結構這些跡象。最小經常性的結構單位在代碼中哪裡有意義的代碼有只有第一關節。
Semiotički kodovi mogu da imaju jedinstvenu ili dvostruku ili da nemaju artikulaciju. Kodovi sa jedinstvenom artikulacijom imaju samo prvu ili samo drugu artikulaciju. Kodovi sa prvom artikulacijom se sastoje samo od znakova - značenjskih jedinica koje su sistematski određene jedna prema drugoj - ali ne postoji druga artikulacija koja strukturira ove znakove u najmanje, ne-značenjske jedinice. Ako najmanja strukturna jedinica koda ima značenje, kod ima samo prvu artikulaciju.
對索緒爾，這是一個標誌 （這是不可分割的除了分析目的） 的兩個部分。在索緒爾的傳統，能指是表單的一個標誌。為索緒爾自己，對語言的跡象，這意味著非物質形式的口語詞-'聲音圖像' ('的心理印記的聲音，它使我們的感官的印象')。
Za Sosira je označitelj jedan od dva dela znaka (koji su neodvojivi osim u svrhu analize). U Sosirovoj tradiciji, označitelj je forma koju znak ima. U konteksu lingvističkih znakova, ovo je za Sosira predstavljalo nematerijalnu formu izgovorene reči - "zvučnu sliku" (psihološki otisak zvuka, utisak koji on ostavlja na naša čula).
索緒爾，所示為標誌 （這是不可分割的除了分析目的） 的兩個部分之一。索緒爾標誌是指所代表的精神概念 （和不是物質的東西）。這並不排除的標誌對世界的物理物件的引用，以及抽象的概念和虛構的實體，但所指本身並不是世界 （與皮爾斯的物件） 的引用。是很常見的隨後口譯員所示等同于 '內容' （匹配的能指形式在熟悉二元論 '的形式和內容）。
Za Sosira je označeno jedan od dva dela znaka (koji su neodvojivi osim u svrhu analize). Sosirovo označeno je mentalni koncept koji je predstavljen od strane oznaćitelja (nije materijalan). Ovo ne isključuju znakove u vidu fizičkih objekata ili apstraknte koncepte i fiktivne jedinice, ali označeno nije samo za sebe predstavljeno u svetu (za razliku od Pirsovog objekta). Uobičajena praksa da se prilikom tumačenja izjednačava označeno sa sadržajem (povezujući formu označitelja sa poznatim dualizmom forme i sadržaja).
標誌本身不就是一個有意義的單位被解釋作為 '站立'。在單詞、 圖像、 聲音、 行為或物件 （此物理表單有時稱為標誌車輛） 的物理形式中找到的跡象。標誌有沒有內在的含義和登錄使用者賦予他們意義就可識別的代碼時才成為跡象。
Znak je značenjska jedinica koja predstavlja nešto drugo. Znakovi se nalaze u fizičkom obliku reči, slika, zvukova, pokreta i objekata. Znakovi nemaju značenje sami za sebe već postaju znacima kada im je dodeli značenje sa referencom ka prepoznatom kodu.
寬泛地定義為 '標誌的研究' 或 '理論的跡象，索緒爾叫什麼 '符號學' 是： '研究社會生活中的一部分作為標誌的作用的科學'。從 1894 年期限 sémiologie 索緒爾使用日期和皮爾士符號學一詞的第一次使用是在 1897 年。符號學已不作為正式的學術學科廣泛制度化，真的不是一門科學。它不是純粹的文本分析的一種方法，但涉及到的理論和分析的跡象和表示的做法。
Široka definisano kao nauka ili teorija o znacima, ono što je Sosir zvao "semiologijom" je nauka koja proučava ulogu znakova kao delova društvenog života. Sosirova upotreba termina semiologija datira iz 1894. godine dok je Pirs prvi put upotrebio termin semiotika 1897. godine. Semiotika nije široko prihvaćena kao formalna akademska disciplina i ne predstavlja nauku u pravom smislu. Ali nije ni samo metod analize teksta, jer uključuje teoriju i analizu znakova i praksu dodeljivanja značenja.
Greimas 介紹了在符號學作為映射邏輯合取和析取有關關鍵在文本中的語義特徵的一種手段。如果我們開始通過繪製一條水平線將 '美麗' 和 '醜陋' 的兩個熟悉地配對的名詞聯繫起來，我們把這變成一個符號學廣場通過使這上部在其中的兩個其他邏輯可能性-'不醜' 和 '不漂亮' 佔用更低的角落一個正方形的線。符號廣場提醒我們這不是簡單的二元對立，因為這不是很漂亮的東西不是一定醜並不是醜陋的東西不是一定漂亮。
Gremas je predstavio semiotički kvadrat kao sredstvo za mapiranje logičkih konjukcija i disjunkcija u vezi sa ključnim semantičkim obeležjima u tekstu. Ako za početak povučemo horizontalnu liniju između dva uobičajeno uparena termina, kao na primer "lep" i "ružan", i posmatramo je kao gornju stranu kvadrata, semiotički kvadrat se dobija tako što njegovu donju stranu čine druge dve logičke mogućnosti - "nije ružan" i "nije lep". Semiotički kvadrat nas podseća da ne postoji samo binarna opozicija, odnosno da ako nešto nije lepo ne mora da bude ružno a da nešto što nije lepo ne mora da bude ružno.
無限使用有限元素是一種功能，與媒體一般已被稱為 '符號學經濟'。結構功能的雙鉸符號學系統內允許數量無限的有意義的組合來生成使用少量的低層單位。
Neograničena upotreba ograničenih elemenata se naziva semiotičkom ekonomijom u kontekstu medija. Strukturno obeležhe dvostruke artikulacije u okviru semiotičkog sistema dozvoljava da se stvori neograničen broj smislenih kombinacija koristeći ograničen broj jedinica.
唯物主義是 anti-idealist 和 anti-essentialist 的立場持批評態度的本質主義抽象和具體化和形式主義減少的形式和關係的實質內容。這是現實主義者，在這世界也被視為具有頑固正在自己的抗拒我們的意圖。（有時稱為文化唯物論者） 的唯物論者強調這一類東西 （如貧困、 疾病和剝削） 的社會現實的物質條件、 社會文化和歷史偶然性的表示的做法，和特異性和媒體和標誌 （隱含在主導守則的審美現實主義的透明度） 的物理屬性的文本表示形式。
Materijalizam je anti-idealističko i anti-esencijalističko gledište koje kritikuje esencijalističku apstraktnost, postvarivanje i formalističko redukovanje supstance na formu i odnose. On je realističan u smislu da se svet posmatra kao nešto što ima svoju volju nezavisno od naših namera. Materijalisti (nekad nazivani i kulturalni materijalisti) naglašavaju stvari kao što su tekstualna predstava materijalnih uslova u društvenoj stvarnosti (kao što su siromaštvo, bolest i eksploatacija), društveno-kulturni i istorijski događaji sa značajnim posledicama i specifičnost i fizička obeležja medija i znakova (potisnutih u transparentnosti dominantnih kodova estetskog realizma).
與人際溝通 （'一對一' 通信），這個詞通常用於指 '一對多' 通信，雖然此 dictinction 往往忽略 ('一個' 既 '很多'） 的小團體中溝通的重要性。雖然大規模通信可能是 '活' 或記錄，它是主要是非同步-活的雙向溝通，通過大眾媒介發生只在這種特殊的情況下，作為無線電或電視 '電臺' (其中涉及人際溝通，然後廣播）。
Za razliku od lične komunikacije ("jedan ka jednom" komunikacije), ovaj termin se obično koristi da označi "jedan ka mnogima" komunikaciju, iako ova distinkcija često ne uzima u obzir značaj komunikacije u malim grupama (nije ni ka "jednom" ni ka "mnogima"). Dok masovna komunikacije može da postoji "uživo" ili zabeleženo, ona je pre svega asinhrona - dvosmerna komunikacija uživo putem masovnih medija se dešava samo u izuzetni slučajevima kao što su radio i televizijska uključenja (što podrazumeva ličnu komunikacija koja je potom emitovana).
德里達用於這一詞指 '形而上學的存在' 中西方文化-尤其是其 phonocentrism 和其基礎上神話 '超然標誌'。Logocentrism 也可以指通常無意識的解釋性偏見哪些特權語言交際的飽餐命名的 '非言語' 形式的溝通和表達，而 unverbalized 的感情 ； logocentrism 其他感官的模式，如觸摸對特權的眼睛和耳朵。
Derida koristi ovaj termin da označi "metafiziku prisustva" u zapadnoj kulturi - posebno njen fonocentrizam i njeno građenje na temelju mitski obeleženog transcendenta. Logocentrizam može takođe da se odnosi na tipično nesvesnu predrasudu prilikom tumačenja koja privileguje ligvističku komunikaciju naspram "ne-verbalnih" formi komunikacije i izraza i naspram neverbalizovanih osećanja; logocentrizam privileguje oči i uši naspram drugih čula kao što je dodir.
這個謬論，文本的意義它所包含和完全由它決定使所有讀者必須都做是摘錄這一含義從其內部的跡象。這種立場忽略 '超越所提供的資料' 的重要性和限制對解碼 （在最窄的意義上) 的理解 （沒有對代碼的甚至引用） 的文字屬性。
Zabluda da se značenje teksta nalazi u tekstu i da je potpuno njime određeno, tako da sve što čitalac treba da uradi je da "izvuče" iz znakova u okviru teksta. Ovaj stav ignoriše značaj tumačenja preko datih informacija i ograničava razumevanje na dekodiranje (u najužžem smislu) tekstualnih obeležja (bez referenci na kodove).
